"DANIMA JE NEŠTO SMRDELO, A ONDA SMO PRONAŠLI TELO DETETA U KESI ZA SMEĆE!" Bivši zatvorenici u emisiji "Ni pet ni šest" otkrivaju mračnu stranu srpskih zatvora

Pravilo kaže da se niko odatle nije vratio bolji, već uvek gori nego što je bio. O tome da li je to istina razgovarali su gosti emisije "Ni pet ni šest": Đorđe Vasiljević Atila - bivši osuđenik, Snežana Ognjanović - bivša osuđenica, Blažo Marković - predsednik Sindikata policije i policijskih starešina Srbije i Radovan Korać - bivši zamenik upravnika KPZ Beograd

 Vasiljević je na samom početku objasnio zbog čega je bio osuđen na zatvorsku kaznu i koliko je ležao u pritvoru.

- Odležao sam 13 godina, a osuđen sam za skup krivičnih dela, među kojima su teški slučajevi razbojništva, oružja i slične stvari. Nisam osuđen za onaj korpus groznih dela. U zatvoru imate podelu, ta neka grozna dela i nedela. Ali ako uzmete tu njihovu podelu, grozna dela su silovanja, pedofilija i slične stvari tog tipa. Sa druge strane, nikada nisam radio sa drogom. Za mene država tvrdi da sam 100% resocijalizovan i popravljen, imam čak i napismeno. Ja jesam bolji čovek posle zatvora, ali ne zbog njega, već zbog supruge koja me je čekala 13 godina i zbog dece i želje da budem dobar čovek – kaže Vasiljević i dodaje:

- Otišao sam sa 21 godinom u zatvor i imao sam želju da učim, da se menjam i da ne budem ono što su oni tamo. Imao sam suprugu koja je heroj cele priče. Nema uslova u našim zatvorima. U Sremskoj Mitrovici imate nov paviljon, podeljen sa nekoliko kreveta u nekoliko soba, ali opet imate 84 ljudi kao i pre, što znači da ostatak spava na podu. I dalje su to neuslovi. Nisam osuđen da mi zimi bude hladno, da ležim danima sa temperaturom od 40 stepeni, da budem gladan i žedan. To pravi gore ljude i stvara od njih životinje. Stražari nisu zadovoljni zatvorima i pozdravljam to. Ti neuslovi ne mogu da naprave ni prosečne ljude, a ne dobre. I uvek ćete imati neki broj ljudi koji će se vraćati u zatvore, i kod nas je to vrlo izraženo i mi smo baš u problemu. Problem je kad se neko vrati zbog ubistva u zatvor, jer je uzeo nečiji život.

Snežana je zbog narkotika i izvučenih dela ležala u zatvoru čitavih 10 godina i tri meseca, a kako kaže, etiketa "osuđenice" je prati sve do danas.

- Odležala sam 10 godina i tri meseca. Osuđena sam od 2005. do 2007. godine, zbog narkotika i izvučena su neka dela kod mene. Ali je to suđenje kod mene bilo komplikovano jer sam hapšena u vreme Sablje i imam presudu da je država priznala torturu nada mnom i dan-danas se vodi taj postupak. Nije mene zatvor popravio, ja sam pogrešila, napravila sam grešku i nisam znala kako da se izvučem, pa sam ulazila dublje u probleme. Kada sam otišla u zatvor, došao je kraj tim greškama, samo sam gledala da izađem dobra. Dete mi je imalo 11 godina kada sam otišla, a 21 kad sam izašla. Nadala sam se da ću moći da živim normalno kad izađem, ali ta etiketa osuđivanosti me prati - kaže Ognjanovićeva i dodajde:

- Ima jedna priča koja je strašnija od subine Brajkovića. Služba za tretman je procenila jednu zatvorenicu kao primerenu osobu i dozvolila joj da radi u Kruševcu. Ona je bila na radu dole i na izražavanju kazne. Ostala je trudna, ali to niko nije znao. Pri povratku u naš paviljon, niko nije primetio trudnoću. Bilo je zimsko vreme, ona je stalno nosila nešto široko, nije se kupala, niko je nije video da se skida u sobi. Ona se porodila. Ona je sve to isplanirala. Da, u zatvoru se porodila. Mi smo otišli na ručak. I dok smo mi bili na ručku, njoj je bila muka, javila se da će da ostane. Ona je ostala i porodila se. Ona je posteljicu uspela da izbaci iz paviljona, kako šta ne znam. Mi smo osetili samo da je danima nešto smrdelo i to je prijavljeno i onda smo sa stražom ušli u sobu, ja i osuđenica jedna koja je bila sa mnom i izvrtali smo poslove sve. Ona imala potopljen veš koji se ubuđao i to je navodno smrdeo veš. Međutim, kad smo počeli da vadimo dalje, ispod kreveta je bila kadica za veš, pa jakna zimska. Ona je kada se porodila, telo deteta stavila u kesu. Mi smo otvorile tu kesu, videle smo položaj fetusa. Rečeno je tada da se ćuti o tome. Kada je videla da ne može da izbaci leš od deteta pokušala je samoubistvo.

Korać, koji od 1990. godine radi u sistemu izvršenja krivičnih sankcija, ocenjuje da je slučaj smrti Stanimira Brajkovića pokazao potpuni kolaps sistema: od uprave i njenih odeljenja, preko kontrole, pa sve do skupštinskog nadzora  i dodaje da mu je i danas nejasno kako je do toga moglo doći.

 -  Meni je i dan danas nejasno. Kao čoveku koji od 90. godine radi u sistemu izvršenja krivičnih sankcija, ta situacija je meni nejasna i to govori o nepostojanju sistema izvršenja krivičnih sankcija. Govorimo o nekom sistemu, a u tom slučaju je samo utvrđeno koliko je sistem funkcionisao, odnosno koliko je zakazao. Sistem čini uprava, direktor uprave, njegova odeljenja i svi zavodi u Srbiji. To je jedan sistem sa 30 elemenata i desetak odeljenja uprave. Ceo sistem od vrha, posebno sistem kontrole je zakazao. od 2012. godine nema funkcionisanja odeljenja za nadzor. Posao odeljenja za nadzor je da utvrđuje pravilnost i zakonitost rada u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija. Njegov je zadatak da uoči te aktivnosti koje se dešavaju vezano za pojedinačnu situaciju, nepravilnosti i postupanja, svih činilaca sistema i da preduzima mere, da podnosi disciplinske prijave, podnosi krivične prijave, ali to je zakazalo. Zakazao nam je sistem skupštinske kontrole - kaže Korać i dodaje:

- Mi nemamo skupštinsku kontrolu.10 godina sam u Skeli tamo prognan bio, samo sam video jedan put jednog poslanika koji je došao sa svojim prijateljem direktorom. Mene kao profesionalca ovaj slučaj sa penzinerom i dan danas boli i sramota me da se tako dešava u jednoj suverenoj Srbiji, gde sam ceo svoj vek posvetio pravilnosti i zakonitosti u radu. Radio sam sve poslove, samo nisam bio lekar u zatvoru. Znači svaki segment mi je poznat. Ovde je zakazao sistem. Ako vi od 2012. godine na mesto direktora uprave postavljate lice koje nema ni jedan dan iskustva na poslovima izvršenja krivičnih sankcija, to je problem.  Mi moramo da vodimo računa ako hoćemo profesionalizam. Da direktor uprave bude lice iz sistema izvršenja krivičnih sankcija. E, to je uzrokovalo i ovu situaciju u Skeli, gde je taj način smrti tog čoveka pogodio mene kao profesionalca, da danas ne mogu sebi da oprostim, pa da li sam i ja kao profesionalac mogao da utičem nešto da se to tako ne desi. Ti komandiri jesu napravili propust i oni moraju disciplinski da odgovaraju.

Marković se nadovezao na priču o tragičnoj sudbinu gospodina koji je osuđen zbog neplaćanja duga, prilikom bačene petarde:

- Da je neki iz organizovanog kriminala koji je imao para, bio bi kao ministar, imao bi i televizore tamo. Treba sve da se menja, a za to su potrebne godine. Upravo sam sa tim motivom počeo da se bavim politikom. Mnogo je nepravde na sve strane, bio sam u prisustvu ljudi koji kažu "ne trebaju dokazi, samo ga osudi". To je najgore nešto. Svi ti ljudi koji su otišli u zatvor su izgubili slobodu, oni nemaju građanska prava, to je najveći problem. Ljudi koji ih čuvaju tamo, oni ne rade svoj posao - kaže Marković.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs