Nakon što sam se malo temeljnije uputio u „meritum stvari“ (cit. Marinko M. Vučinić) i novinarskije istražio studentarijske predizborne poslove, zaključio sam da studentski zahtev za raspisivanje izbora ipak ne počiva na vekovnim stubovima srpske politike tipa „udri, pa ćemo videti šta ćemo posle“.
Nije lak posao doznati šta studentarija sanja, šta joj se događa i šta hoće, poglavito zbog paklene graje i dreke studentske klijentele i navijača koji daju sve od sebe - iako zasad džaba kreče - da studentariju navrate da hoće ono što oni hoće. Svi su u Srbiji pomalo Porfirije i Irinej. Svi bi da svoju malu lađu privežu uz neki veliki brod koji će ih besplatno dovesti u mirnu luku neke egzotične destinacije.
Kad su dokazali da je pritisak da se formira prelazna vlada - najbolje rešenje, koje će jednoga dana morati da „zaživi“ - džaba krečenje, studentarija je odlučila da zatraži izbore, pod (svojim) uslovima koje sam onomad spomenuo, a koji nisu onoliko nepolitički koliko su mi se učinili na prvi pogled, pogotovo onaj deo o eliminaciji opozicionih funkcionera sa izborne liste.
Ako sam dobro razumeo - a čini mi se da jesam - studentarija ne namerava da zatvara vrata dupetom za sobom i da ruši mostove ispred sebe - a to su vekovne odlike srpske politike - nego da politikom malih koraka, koja se hajdučkim potomcima čini kao antipolitika, čitavo društvo mic po mic privede k poznaniju prava.
Izgleda da je majkama studentske invencije došlo iz dupeta u glavu vrišteća činjenica - koju srbska opozicija neprestano gura sve dublje u dupe - da se, i u slučaju da studentska lista pobedi, Visoka Koalicija ne može potući do nogu, da Vučić nije Tadić koji će posle izbora zapasti u trogodišnju depresiju i da se postizborna situacija - sve da studentska lista osvoji većinu - suštinski ne bi promenila, samo bi se zamenile uloge. Metež bi ostao isti (ako ne i veći), s tim da bi na buduće postizborne Zimske dvorce umesto Srđana Milivojevića, Ćute&Co jurišali Martinović, Jovanov, Lindro i Đondro.
Možda se pitate ko su Lindro i Đondro. Odaću vam tajnu: to su junaci iz jednog mog romana, koji su se, bez mog znanja, učlanili u SNS.
Malo zajebancije nije naodmet, ali čekaju nas ozbiljna posla. Da, vaistinu bi bilo dobro izaći iz ovog ćorsokaka izbornim putem i postaviti stvari tako da se metež svede na minimum. Da li je moguće? Vrlo je moguće! Da li je verovatno? Pa i ne baš. U stvari, gotovo da je nemoguće, predugo se ovde politika oslanja na seljačku metafiziku, na očeve i spasioce naroda i na nadu u dolazak nekog neokaljanog lica koje će rešiti stvar, prekratko se - i neuspešno - pokušavalo da se srpsko društvo postavi s dupeta na glavu, što će reći na zakonske osnove, a ne na samovolje neharizmatičnih harizmatika.
Kakogod, dobra vest je da je loz konačno kupljen, ali iz nje odmah sledi i loša: Sirotinja se najviše uzda u lutriju, ali najređe dobija premije.
· Reaguj
VUČIĆ ODLIKOVAO KLAUDIJU TENI Predsednik joj uručio Orden srpske zastave prvog stepena: Razvoj dobrih odnosa sa SAD jedan od prioriteta naše politike (FOTO)