Naša današnja kolumna je neka vrsta poslanice pozivarima na borbu protiv korupcije. Dragi moji borci protiv korupcije, ne dovodeći u pitanje plemenitost vaših pobuda, moram vam skrenuti pažnju da je vaše shvatanje korupcije krajnje površno.
Uz (vrlo) retke časne izuzetke, vi korupcijom smatrate podmićivanje, ugrađivanje, dodeljivanje tendera pajtašima po principu pola-pola itd. Da ne nabrajam.
Pogrešno. Sva ta - zahvaljujući korupciji nekažnjiva krivična dela - pojavne su posledice korupcije. Možda se pitate: šta je onda korupcija?
Evo šta, što reko Blic. Corruptio na latinskom znači kvarenje, pokvarenost i - zašto ne - pokvarenjaštvo. To je usud ovog sveta. Na ovom svetu je sve podložno kvarenju, ali ništa toliko koliko čovek. I mrtve stvari i životinje su podložne materijalnom kvarenju, ali je samo čovek - kruna stvaranja - sposoban za smišljeno pokvarenjaštvo.
Za razliku od materijalne kvareži, koja je nesprečiva, pokvarenjaštvo se, doduše, ne može sasvim iskoreniti, ali se može svesti na egzistencijalni minimum npr. odgajanjem u duhu vrline ili - kada odgoj zataji, kao što je u Srbiji zatajio - pendrekom, po meni najboljim sredstvom.
Evo, recimo, blistavog primera društveno prihvatljivog pokvarenjaštva u izvedbi Jočića, dilbera koji je po službenoj dužnosti Koštuničinog Berije bio u obavezi da, ako baš i ne pendreči - što nije bilo najefikasnije - a ono bar utamničuje pokvarenjake i korupcionaše.
Jednom zgodom je neki novinar/ka stisnuo muda (klitoris) i Jočiću postavio sledeće pitanje: „Gos’n Jočiću, da li je tačno da ste u mladosti obijali trafike i bili krivično gonjeni zbog toga?“ (inače je sudski uglavljeno da jeste). To pitanje je, predvidivo, povredilo Jočićeva pravoslavna osećanja, pa je tonom pravednika odbrusio novinaru/ki: „Sram vas bilo, pitate me to dok Hilandar gori.“
I šta? Novinar/ka je podvio repić i nikom ništa. Da li je iko - osim jedva nekolicine javnih delatnika, među njima i moja neznatnost - javno rekao: „Je li, lopužo, kakve veze ima tvoj lopovluk s Hilandarom?“ Jok. Niko. A zašto?
Evo zašto, što reko Blic. Zbog duboko usađenog straha da će ako bivšem lopovu kaže da je bio lopov, biti optužen da nije u žalosti zbog požara u srpskoj svetinji, možda čak i za podmetanje požara u hilandarski konak.
Evo još jedan primer, a inače ih je bezbroj. Ko se još, recimo, seća onog subaše Velje Ilića koji je na novinarsko pitanje a da kud su se dele neke pare namenjene za nešto, pa nestale bez traga, ovako odgovorio: „Reći ću ti kad Kosovo ponovo bude naše.“
I opet, osim retkih sporadičnih, nikakvih reakcija nije bilo. I opet nikom ništa. A zašto? Zato što bi i subaša i „patriotska javnost“ svakog ko bi nastavio da insistira da Veljov subaša kaže gde su pare optužili da „predaje/prodaje naše Kosovo“ da je „plaćenik CIA“ i da „radi po nalogu Hašima Tačija“.
Mentalna mapa Srbije je načičkana takvim „svetinjama“, ipak ja lično manje zameram pokvarenjaštvu pokvarenjaka koje ih koriste kao štit nego kukavičluku građanstva i seljaštva koje to prihvata i nariče o potrebi borbe protiv korupcije.
