EVO ŠTA SE DOGAĐA U VATIKANU NAKON PAPINE SMRTI: Na snagu stupaju brojni propisi! Zna se i gde će biti sahranjen!
Desno krilo bronzanih vrata, zvaničnog ulaska u Vatikan, se zatvara
Papa Franja umro je u 88 godini života. Poglavar Rimokatoličke crkve umro je zbog komplikacija nakon obostrane upale pluća.
Sada na snagu stupa niz propisa koji delimično proizlaze iz tradicije, a delimično iz normi koje su toko vekove odredile pape. Prvo što se događa je to da zamenik državnog sekretara obaveštava Kamerlenga, višeg vatikanskog zvaničnika, da je poglavar katoličke crkve umro. Trenutno tu poziciju obavlja kardinal Kevin Farel, rođen u Irskoj. On u prisutnosti tsekretara i kancelara Apostolskog dvora mora zvanično da ustanovi da je Papa stvarno mrtav. Danas je to samo formalni čin, jer smrt ustanovljavaju lekari, a u prošlosti je kamerlengo udarao srebrnim čekićem po papinom čelu, zovući ga po imenu. Kada je ustanovljeno da je mrtav, na kancelaru je sastavljanje dokumenta o Papinoj smrti.
Istovremeno, kamerlengo zatvara Papinu spavaću i radnu sobu i postavlja na vrata pečatom označenu traku. On preuzima u vlasništvo baziliku Sv. Ivana Lateranskog, jer je to sedište rimskog biskupa kao i papin ljetnikovac Kastel Gandolfo. Vest o papinoj smrti nakon toga odlazi vikaru grada Rima, koji posebnim saopštenjem prenosi pučanstvu Rimske biskupije, jer je Papa između ostalog i biskup Rima. Na isti način saopštava tu vest i vikaru grada Vatikana jer je Papa i poglavar države.
Desno krilo bronzanih vrata, zvaničnog ulaska u Vatikan, se zatvara. Zvona Sv. Petra daju znak da je Papa umro. Nakon zvaničnog prepoznavanja Papinog tela lekari ga sređuju i oblače u papinske paramente: kazulu crvene boje (ta je boja znak žalosti za pape), palij, beli okovratnik sa crnim kristevima (simbolom dostojanstva), a na glavu mu stavljaju belu mitru. Nakon što je sređeno papino telo tri dana biva izloženo u bazilici Sv. Petra, kako bi mu vernici mogli odati počast. Bez dozvole Kamerlenga nito ne može slikati umrlog Papu.
Kamerlengo može dati dozvolu za fotografisanje tela zbog dokumentacije, ali samo nakon što je obučeno u papinsko ruho.
Kardinali devet dana prikazuju sv. misu za preminulog Papu. U prelaznom razdoblju između papine smrti i izbora novog pape, Crkvom upravlja Kardinalski zbor koji obavlja redovne poslove. Kardinalski zbor je zadužen za uništenje “ribarskog prstena”, koji predstavlja apostola Petra i u svoje je vreme služilo kao pečat za odašiljanje apostolskih pisama.
Pogrebne svečanosti moraju se održati u roku od četiri do šest dana. Pontifikalna sveta misa odnosno pogrebna svečanost služi se u crkvi Sv. Petra pod nadzorom predstavnika Diplomatskog zbora akreditovanih pri Svetoj stolici.
Prema tradiciji Papini ostaci postavljaju se u trostruki kovčeg, jedan od čempresa, drugi od cinka i treći od oraha i pokopava se na mestu koje je Papa naznačio u oporuci. Poslednje pape su pokopane ispod bazilike Sv. Petra. Pape mogu odlučiti da budu pokopani i na drugim mestima i na druge načine.
Ali, papa Franja je u intervjuu 2023. rekao da je odabrao baziliku Santa Maria Mađore u Rimu, jednu od svojih omiljenih i najposećenijih crkava, kao svoje poslednje počivalište, čime će postati prvi papa u veku koji će biti sahranjen izvan Vatikana.
Isto tako Franja je naredio da bude pokopan u jednom kovčegu, od drveta i cinka. Nakon pogreba pape i za vreme izbora novog pape u prostorijama Papina apartmana niko ne može stanovati. Časne sestre, sekretar i ostala posluga mogu ostati u svojim prostorijama, dok ne bude izabran novi Papa, koji onda sebi bira novo osoblje.
Dve do tri nedelje nakon papine sahrane, kardinalski kolegijum če se sastati u Sikstinskoj kapeli kako bi održao konklavu, tajni proces kojim se bira novi papa. U teorijii, svaki kršteni muškarac rimokatolik ima pravo na papinstvo, ali u poslednjih 700 godina papa se uvek birao iz kardinalskog kolegijuma. Pravo glasanja imaju samo kardinali mlađi od 80 godina.
Oko 120 će tajno glasati za svog izabranog kandidata, ispisujući ime na glasački listić i stavljajući ga u kalež na vrhu oltara. Ako niti jedan kandidat ne dobije potrebnu dvotrećinsku većinu, održava se novi krug glasanja. Dnevno se mogu održati četiri runde glasanja.
Kurir.rs/24sata.hr
· Reaguj
PREDSEDNIK VUČIĆ SE OBRATIO SA KULE BEOGRAD: Kada imate ideju i srce da se borite za to u šta verujete, niko vam ne može ništa! A evo na šta je ponosan (VIDEO)