PAPA FRANJA JE UZDRMAO KATOLIČKU CRKVU: Izazivao je gnev konzervativaca, nikada niko nije promenio lice savremenog papstva kao on!

Papa Franja je promenio lice savremenog papstva više nego bilo koji njegov prethodnik, odbacujući mnoge privilegije i raskoš te funkcije. Njegovi pokušaji da Rimokatoličku crkvu učini inkluzivnijom i manje osuđujućom, učinili su ga metom konzervativaca nostalgičnih za tradicionalnom prošlošću, piše Rojters.

Posebno u SAD-u, gde se konzervativni katolicizam često prepliće sa dobro finansiranom desničarskom politikom i medijima, polarizacija je bila najoštrija.

Nakon smrti Benedikta 2022, konzervativna kritika postala je još žešća. U januaru 2023. otkriveno je da je preminuli kardinal Džordž Pel autor anonimnog memoranduma u kojem se papinstvo Franja naziva "katastrofom".

Reforme i otpori

Franja je imenovao skoro 80 odsto kardinala koji će birati njegovog naslednika, što povećava, ali ne garantuje nastavak njegovih progresivnih politika. Novi vatikanski ustav omogućio je krštenim laikima, uključujući žene, da vode većinu odeljenja u kuriji.

Iako je više žena nego ikada ranije postavio na visoke položaje u Vatikanu, progresivci su očekivali više.

Od 2021. godine, papa je imao problema sa kolenom i ograničeno kretanje, što ga je nateralo da koristi štap i invalidska kolica.

Globalne krize i sukobi

Veliko razočaranje bila je njegova nemoć da okonča rat u Ukrajini. Od početka ruske invazije u februaru 2022, upućivao je pozive za mir gotovo svakodnevno. Odnosi sa Ruskom pravoslavnom crkvom pogoršani su kad je Franja poručio patrijarhu Kirilu da ne treba da se ponaša kao "Putinov oltarnik".

Kritikovao je i izraelsku vojnu kampanju u Gazi uoči sporazuma o prekidu vatre iz januara 2025.

Sukobi s konzervativcima

Konzervativci su ga napadali zbog neformalne liturgije, učešća žena i muslimana u Velikom četvrtku, poziva na prihvatanje LGBT osoba i ograničenja latinske mise.

Njegovi otvoreni kritičari uključivali su kardinala Rejmonda Lea Berka i biskupa Džozefa E. Striklanda. Berkeu su oduzete povlastice, dok je Strikland smijenjen.

Franja je takođe osudio smrtnu kaznu, napao industriju oružja i pozvao na zabranu nuklearnog naoružanja.

Zlostavljanje i odgovornost

Iako se većina slučajeva seksualnog zlostavljanja u crkvi dogodila pre njegovog pontifikata, Franja je pokušao da reformiše sistem. Organizovao je samit u februaru 2019. i ukinuo "pontifikalnu tajnu" za slučajeve zlostavljanja, ali su žrtve smatrale da je to nedovoljno.

Pandemija i solidarnost

Tokom pandemije COVID-19 otkazao je sva putovanja, ali je pozivao na reset svetskog sistema u korist siromašnih. Održao je nezaboravnu usamljenu molitvu na Trgu Svetog Petra 27. marta 2020.

Finansijske afere i transparentnost

Papa je razrešio kardinala Anđela Bećua zbog optužbi za proneveru. Beću je 2023. osuđen na pet i po godina zatvora.

Međureligijski dijalog i istorijske posete

Godine 2019. potpisao je deklaraciju o bratstvu sa muslimanskim liderima. Posetio je Irak 2021. i brojne druge zemlje koje nijedan papa pre njega nije obišao.

Početak i lična skromnost

Horhe Mario Bergoljo rođen je 17. decembra 1936. u Buenos Ajresu. Bio je hemičar, pa zatim jezuitski sveštenik. Preživeo je uklanjanje dela pluća kao mladić.

Kao papa od marta 2013, uveo je stil skromnosti: odbacio je raskošne apartmane, vozio se Ford Fokusom, i živeo u skromnoj rezidenciji Santa Marta.

Borba protiv zlostavljanja i pad ugleda

Njegov odnos prema optužbama o zlostavljanju u Čileu 2018. izazvao je buru, ali je kasnije priznao grešku. Rezultat je bilo masovno podnošenje ostavki biskupa.

Međunarodni ugled i angažman

Vodio je više od 45 međunarodnih putovanja, uključujući prvu papinsku posetu Mongoliji, Bahreinu, UAE i Iraku. Uticao je na odnose SAD-a i Kube i postigao kontroverzni dogovor sa Kinom o imenovanju biskupa.

Crkva siromašnih i "Franjin efekat"

Od samog početka slao je poruke skromnosti i blizine narodu. Oštro je kritikovao pohlepu, birokratiju i nemar prema siromašnima. Redovno je zvao vernike koji su mu pisali i često lično pomagao beskućnicima u Rimu.

Dugotrajno nasljeđe

Uprkos kritikama i otporima, ostavio je neizbrisiv trag: pokušaj približavanja crkve savremenom svetu, zalaganje za siromašne i marginalizovane, te neprestanu borbu za dijalog i mir.

Kurir.rs/Vijesti