OVO ĆE RUSIJA GAĐATI U ZNAK ODMAZDE ZA "PAUKOVU MREŽU": Mogući raketni udari na energetsku i industrijsku infrastrukturu! Na meti i skladišta oružja

Masovni napad ukrajinskih dronova 1. juna 2025. godine na više ruskih vojnih aerodroma – uključujući baze u Murmansku, Irkutsku, Ivanovu i Amurskoj oblasti – predstavljao je jednu od najsmelijih i najsofisticiranijih operacija u dosadašnjem toku rata. Sada svet gleda u Moskvu očekujući odgovor.

Posle ukrajinske operacije „Paukova mreža“ ili „Paučina“ (Spiderweb), koja je rezultirala značajnim oštećenjem ruskih strateških bombardera, Rusija razmatra čitav spektar odgovora – od konvencionalnih do potencijalno ekstremnih opcija.

Rusija bi mogla pojačati raketne i dron udare na energetsku, saobraćajnu i industrijsku infrastrukturu Ukrajine.

Već postoje primeri takvih udara – poput decembarskih napada na Harkov, Odesu i Kijev – koji su privremeno paralisali isporuku struje, grejanja i vode. Cilj ovakvih napada jeste izazivanje haosa, iscrpljivanje civilnog stanovništva i pritisak na političko vođstvo u Kijevu.

Moskva bi mogla aktivirati postojeće ćelije za hibridne operacije koje uključuju sabotaže na ukrajinskoj teritoriji, ali i plasiranje lažnih informacija kako bi se unela konfuzija u ukrajinsko društvo. Posebna meta mogle bi biti manjinske zajednice, verske grupe i političke opozicije, s ciljem izazivanja unutrašnjih podela.

Ruski sajber kapaciteti već su pokazali sposobnost izvođenja masovnih napada na telekomunikacije, bankarski sektor i vojne komandne centre. Napad na Kyivstar u decembru 2023. godine bio je jedan od najvećih, a slične operacije mogu se očekivati i u narednim nedeljama – naročito kao sredstvo psihološkog rata i destabilizacije uoči bilo kakvih budućih mirovnih pregovora.
Povećanje kvantiteta i učestalosti napada dronovima (Šahed tipa) i krstarećim raketama moglo bi imati za cilj iscrpljivanje ukrajinskih protivvazdušnih sistema. U prethodnim napadima, Rusija je slala i preko 180 dronova u jednom talasu, kako bi nadvladala PVO sisteme i ostvarila direktne udare na urbane i vojne ciljeve.

Očekuju se precizni napadi na skladišta oružja koje Ukrajina prima iz SAD, Nemačke, Francuske i drugih NATO zemalja. Takođe, komandne tačke blizu linije fronta ili čak u unutrašnjosti, koje služe za koordinaciju kompleksnih operacija poput Spiderweb, biće logične mete budućih napada.

Kremlj već koristi propagandne metode da incident prikaže kao egzistencijalni napad Zapada na samu Rusiju. U medijima se sve češće koristi retorika o „nacističkom Kijevu“ i „direktnom američkom vođenju operacija“, što ima za cilj homogenizaciju domaće javnosti i pripremu za moguće oštrije vojne mere.

Pitanje upotrebe taktičkog nuklearnog oružja ponovo se našlo u javnom diskursu, pre svega kroz izjave Dmitrija Medvedeva i drugih zvaničnika iz tvrde struje vlasti. Iako Kremlj nije zvanično prepoznao takvu opciju, analitičari ukazuju da se razmatranje „eskalacije radi deeskalacije“ – doktrine koja uključuje ograničenu upotrebu taktičkog nuklearnog oružja da bi se primorao protivnik na pregovore – već nalazi u strateškim dokumentima ruske vojske.

Oružani kapaciteti koji dolaze u obzir za takvu opciju uključuju Iskander-M raketne sisteme, raspoređene blizu ukrajinske granice, kao i nuklearne bojeve glave koje mogu biti integrisane u projektile kratkog i srednjeg dometa. Prepreka za ovakav korak nije tehnička, već politička – svaka upotreba nuklearnog oružja značila bi prekoračenje globalno prepoznate „crvene linije“ i mogla bi izazvati direktan odgovor NATO-a.

Kurir.rs/Nova/Agencije