ZAVRŠEN PROTEST U BEOGRADU Mediji na meti blokadera, maltretiranju nikad kraja - na ulicama bilo 3.153 ljudi (FOTO)

Studenti blokaderi za danas, na Dan studenata, imaju plan da nastave višemesečni teror, nasilje i maltretiranje građana. 

Plan je da blokaderi tokom prethodne noći ili najkasnije danas krenu u akciju zauzimanja RTS-a - 25 fakulteta je glasalo za akciju, 12 je bilo protiv, 10 nije glasalo, a 5 je bilo uzdržano.

Ovo je, podsetimo, samo kulminacija terora i nasilja koje sprovde blokaderi prethodnih nedelja i meseci.

Završen današnji protest

Studentska kolona od Pravnog fakulteta došla je do Novog groblja, gde je položeno cveće na grob studenta Žarka Marinovića, studenta prava i člana Komunističke partije Jugoslavije koji je ubijen 4. aprila 1936. godine. 

Ovim je zvanično završen protest povodom Dana studenata.

Iznet peti zahtev

Studenti u blokadi visokoškolskih ustanova u Beogradu izneli su svoj peti zahtev u kom traže sprovođenje detaljne istrage nadležnih organa radi utvrđivanja svih okolnosti i odgovornosti u vezi sa pojavom koja je izazvala strah i paniku 15. marta duž Ulice kralja Milana, tokom mirnog protesta i 15 minuta tišine u znak sećanja na tragično nastradale u Novom Sadu, piše Blic.

Presek stanja u 16 časova

Trenutno je na ulicama Beograda sveukupno 3.153 blokadera.

Pojedine beogradske ulice su u blokadi, usled čega je povećana gužva na putevima i to pogotovo u toku popodnevnog špica. 

Blokaderi su ušli u ozbiljne terorističke planove

- Plan studenata blokadera da silom upadnu na Radio-televiziju Srbije i potpuno blokiraju i prekinu program Javnog servisa mnogo je više od poltičkog terora, i zapravo predstavlja terorizam u klasičnom smislu te reči, a svedoči o ludilu i očaju blokadera, rekao je za Kurir narodni poslanik Dejan Bulatović.

"Blokaderi su ušli u ozbiljne terorističke planove, ovo ide do ludila i nije nikakva šala. Otimanjem programa RTS oni zapravo pokušavaju da otmu celu državu, jer je to Javni servis svih građana Srbije, ma koliko se neko slagao ili ne slagao sa njihovom uređivačkom politikom! Šta je sledeće? Skupština i Predsedništvo! To je nedopustivo i država neće dopustiti da se neko iživljava nad građanima", skandalizovan je Bulatović.

RTS nije meta prvi put

Studentima blokaderima RTS nije meta prvi put, već su ga i ranije blokirali. Tako su, podsetimo, početkom marta RTS blokirali na 22 sata. Zaposleni su tada mogli da izlaze iz zgrade, ali ne i da ulaze u nju.  Za to vreme RTS je emitovao program iz studija u Košutnjaku, uz apel na studente da odustanu od nasilne blokade.

MEDIJI NA METI BLOKADERA

Pored zgrade RTS, ranije su studenti blokaderi blokirali i zgradu RTV, Informera, RTK.

Pokušaj blokade RTK

Blokaderi su 1. aprila pokušali da blokiraju zgradu RTK  samo zato što je u nju dolazio Bratislav Gašić ministar odbrane.

Međutim cela akcija im je propala jer se na poziv blokadera odazvalo čitavih 297 blokadera među kojima je bilo i onih sa nacističkim obeležjima.

Blokada Informera

Krajem prošlog meseca, studenti blokaderi i deo opozicije okupili su se ispred zgrade Informera i blokirali je na šest sati. Pravili su buku i smetali radnicima da rade, a zaposleni nisu mogli ni da izađu iz zgrade. Na meti blokadera, nisu bili samo radnici Informera, već i građani, koji nisu mogli da se normalno kreću i funkcionišu. 

Blokada zgrade RTV

Iste večeri, kada je prvi put blokiran RTS od strane blokadera, blokirana je i zgrada Radio-televizije Vojvodine. 

Studenti blokaderi u Novom Sadu okupili su se tada ispred RTV kako bi pružili podršku kolegama koji su u Beogradu blokirali Radio-televiziju Srbije.

Generalni direktor RTV Goran Karadžić u saopštenju za javnost tada je naglasio da "stotinak ljudi, blokadom zgrade, sprovodi nasilje nad zaposlenima naše medijske kuće".

Targetiranje novinara

Jedan od blokiranih medija bio je i Kurir! N1, podsetimo, sa grupom svojih pratilaca i ponekim prijateljem, došli su 31. marta ispred redakcije Kurira kako bi targetirali naše medije i stavljali mete na naše zaposlene. 

U te svrhe, oni su agnažovali nekoliko neostvarenih umetnika, influensera u pokušaju i to mahom dobrostojećih, iz centra grada.

Inače, na meti ovih povremenih "plaćenika" N1 tada su se našle i redakcije Politika i Novosti.