KURIR PROVEO RADNI DAN SA MARKOM ĐURIĆEM: Peške na posao, sastanci bez pauze i tajna crvene kutije šefa srpske diplomatije

"Prošli smo kroz ekstremno težak period. Kao ministar spoljnih poslova, mogu da potvrdim da je slika unutrašnjih tenzija i nereda u Srbiji obišla ceo svet i da je naštetila imidžu zemlje, koja se tek oporavlja u očima međunarodne javnosti od krize devedesetih... Naše unutrašnje međusobno gloženje, šta god da mu je podtekst i pozadina, nije doprinelo afirmaciji naše pozicije, a naročito su štetne bile slike haosa iz parlamenta. Voleo bih da nam naredni meseci donesu poruke tolerancije, demokratije i međusobnog poštovanja. Verujem da nova vlada želi ozbiljno da se pozabavi uzrocima svega što se desilo."

"Moj radni dan najčešće počinje pre osam sati, može da traje neograničeno, a skoro nikad se ne završava pre 18 -19 časova, i to bez pauze... Često dolazim peške na posao kada je lepo vreme jer ne živim daleko, priznajem da u poslednje vreme građani imaju podeljene komentare kada me vide, ali opet je većina pozitivnih. Dolazio sam peške i kada su bili protesti baš kod Vlade", priča nam ministar dok se penjemo uz stepenice velelepnog hola zdanja iz 1928. godine u Ulici kneza Miloša, koje je delo legendarnog ruskog arhitekte Nikolaja Krasnova.

Ovim holom već više od 70 godina prolaze najviši državni zvaničnici iz celog sveta, a ubrzo nakon ekipe Kurira, stigle su i savezna ministarka Austrije Beate Majni-Rajzinger i evropska komesarka za proširenje Marta Kos, s kojima je Đurić imao ugovorene susrete.

Ove, ali i mnoge druge zvaničnike, ministar dočekuje pored panoa sa oznakama ministarstva, a odatle i svečano ispraća ambasadore u njihove diplomatske misije. Đurić najavljuje da će srpski ambasadori i diplomate na ovom mestu na svečanoj ceremoniji uskoro polagati i zakletvu pri stupanju na dužnost, što je novina.

"Mi smo svi jedan kolektiv, a u našim dušama je služenje Srbiji i kad je lepo i kada je teško. Veoma je intenzivno, mnogo čitam, mora da se prati iz minuta u minut šta se dešava ne samo u Srbiji već i u celom svetu, jer prosto morate sve konce da držite u rukama. U normalnim okolnostima oko 15 dana mesečno sam na putu. Nije ovo klasičan posao, ovo je poziv služenja Srbiji i predstvlja način života. Ono što je specifično za Srbiju i po čemu se razlikujemo od svih, je što imamo veoma razgranate diplomatske odnose u zemljama širom sveta, što znači da ja svake nedelje ugostim najmanje jednog ili dva ministra sa Afričkog, Azijskog ili Latino-američkog kontinenta", priča Đurić i nastavlja put u svoj kabinet, dok prolazi pored izabranih dela velikih srpskih slikara Petra Lubarde, Save Šumanovića i drugih.

Na radnom stolu ga, umesto kafe koju ne pije, svakog jutra dočeka crvena kutija s dokumentima, izveštajima, zaštićenim telegramima...

"Ovu praksu sam uveo po ugledu na britansku vladu u kojoj postoji ta čuvena crvena kutija. Čak postoji radionica iz 16. veka koja za britansku vladu izrađuje te kutije i mislio sam da je kupimo, ali ispostavilo se da jedna košta 12.000 funti, tako da smo se opredelili za ovu kartonsku, sasvim je dobra", otkriva ministar kroz smeh, dok nam pokazuje svoju kutiju.

Kabinet krasi i crtež koji su mu, kaže, nacrtale ćerke kada se vratio s jednog od putovanja.

Vučić je svojevrstan brend

Dok gleda kroz prozor svog kabineta na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine, na kom je nekoliko puta bio uslikan tokom poslednjih protesta, Đurić priznaje da je bio "zatečen i iznenađen razmerama krize koja nas je pogodila".

Ipak, naglašava da je izuzetno zadovoljan što je Vlada Srbije u prethodnim mesecima pokazala izuzetan stepen tolerancije za najrazličitija mišljenja, ali i okupljanja, ali dodaje da su neki "izabrali fundamentalno pogrešne metode za iskazivanje nezadovoljstva", poput blokade RTS.

"Verujem da je Srbija postigla mnogo pod vođstvom predsednika Vučića. Isto tako verujem da za ono što moramo da postignemo u budućnosti je neophodno da izgradimo i negujemo neku vrstu nacionalnog jedinstva i međusobnog poštovanja. To bi trebalo da se ogleda u slozi oko postulata: neophodno je da sačuvamo stabilnost u zemlji, samostalnost i nezavisnost u vođenju unutrašnje i spoljne politike, da čuvamo ideju ekonomskog rasta i razvoja, da se borimo sa problemom demografije, da čuvamo i negujemo tradicije i srpskog naroda i svih drugih naroda koji žive na teritorije Srbije. U vezi sa ovim stvarima mora da postoji najširi mogući konsenzus, moramo svi da uložimo napore da se rad institucija unapredi kako bi ovi ciljevi mogli adekvatno da se sprovode. Moramo da imamo politiku čistih ruku", govori ministar.

Kada je u pitanju predstavljanje naše zemlje u svetu, kaže da su, ako se govori o najširim masama, srpski sportisti najbolji ambasadori zemlje, dok u nekim delovima Afrike i Azije imena Jugoslavije i maršala Tita i dalje mnogo znače, ali i da ime predsednika Vučića sa izbalansiranom politikom polako prerasta u svojevrstan brend u svetu.

Đurić se osvrnuo i na nedavnu ponovnu posetu Donalda Trampa Jr Srbiji rečima da je dobro sto u samom vrhu političkog establišmenta SAD postoje ljudi koji ne samo da poznaju našu zemlju, već gaje i poštovanje i simpatije prema srpskom narodu.

"Sazrelo je vreme za strateško partnerstvo Srbije i SAD i dolazak Donalda Trampa tome pogoduje, a veoma je značajno i to što su se Srbi u Americi politički organizovali i doprineli ovom establišmentu, a to je prepoznato i cenjeno. Posebno bih istakao i relaciju koju je predsednik Vučić još pre pet godina počeo da razvija sa Trampom, u vreme kad on nije bio na vlasti. Poštovali smo ga i cenili, dok su drugi u Evropi podrugljivim i uvredljivim rečima govorili o Trampu. I sam čuvam i negujem brojne kontakte iz vremena kada sam službovao u Vašingtonu, samo ja to ne slikam svaki dan... Razvijanju odnosa sa SAD sam pristupio kao jednom patriotskom zadatku, potpuno svestan etiketa koji će mi dodeliti pojedini politički protivnic", kaže šef srpske diplomatije i dodaje:

"Takođe, nedavno sam imao i ogromnu čast da dobijem zvaničan prijem kod ministra spoljnih poslova NR Kine Vang Ji-a. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja je članica Zajednice za budućnost čovečanstva, što znači da jedini u Evropi imamo sa Kinom aktivan sporazum o slobodnoj trgovini, a to je istorijska šansa, ne za nas i našu decu, već i za naše unuke! Narednih godina ćete videti čitave industrije koje dolaze kod nas da posluju i to ne samo iz Kine", kaže Đurić, koji je u februaru boravio i u Moskvi gde se sastao sa ministrom RF Sergejem Lavrovim.

Đurić ističe da zahvaljujući "izbalansiranoj spoljnoj politici pružene ruke", Srbija je danas prepoznata kao mesto susreta u biznisu, a sutra možda i u politici, kao i da ce istrajati u nastojanjima da profiliše Beograd kao mesto sastanka najvećih svetskih lidera, mesto koje je "Istok na Zapadu, Zapad na Istoku, ali znad i Istoka i Zapada".

"Naša spoljna politika najbolje služi našim srpskim interesima, i činjenica da smo u stanju da izdržimo poneke pritiske da promenimo pozicije koje su zasnovane na međunarodnom pravu i povelji EU, govori o nekoj našoj snazi. Nije lako, ponekad u istom danu imamo potpuno protvrečne zahteve velikih sila. Bez obzira na rejting i popularnost EU, smatram da je naš nacionalni interes da imamo mesto za stolom u Briselu, jer se za tim stolom činjenično, hteli mi to i svidelo se to nama ili ne, odlučuje o ekonomiji, bezbednosti i budućnosti našeg kontinenta. Bez obzira na tešku istoriju, članstvo u EU treba da bude jedan od prioriteta naše politike, do kraja 2026. sporvešćemo sve institucijalne reforme koje će nas dovesti u rang razvijenih članica EU. Zato mislim da bi trebalo nekad da se opiremo populističkim iskušenjima da samo kritikujemo i napadamo Brisel" smatra Đurić.

Šah Nikole Pašića, stolica kralja Aleksandra i gotska kapela

Ministarski kabinet u MSP krasi veliki šahovski sto koji je pripadao Nikoli Pašiću, koji je i sam bio ministar inostranih dela tokom karijere. Prema Đurićevim rečima, delovi Pašićevog kabineta sačuvani su u ministarstvu, a za njegovim radnim stolom već 20 godina rade svi ministri spoljnih poslova.

- Ovo je stolica kralja Aleksandra Prvog, koju je on mnogo voleo i koja ima zanimljivu istoriju. Zapravo je bila poklon Američkog saveta za spoljne poslove našem kralju, koji je u to doba bio prepoznat kao mislilac globalnog kalibra i, oduševljeni njegovim razmišljanjem, amerikanci su hteli da mu ponude da bude član Borda njihovog Saveta. Međutim, nisu mogli da uključe nekog ko nije američki državljanin, pa su rekli: "Pošto ne možemo da vam damo stolicu u Bordu, poslaćemo vam stolicu!". Ona je sačuvana i nakon Aleksandrove smrti, na početku Drugog svetskog rata "otišla" je s vladom u izbeglištvo, a kasnije je s knezom Pavlom Karađorđevićem završila u Kairu! Pre nekoliko godina, naš ambasador Dragan Bisenić je sasvim slučajno pronalazi u podrumu ambasade u Kairu i prepoznaje je na osnovu ugraviranih slova CFR, a proverom dokumentacije smo i potvrdili da je to stolica kralja Aleksandra. Ovde u ministarstvu imamo svojevrsni muzej diplomatske istorije, koji pažljivo čuvamo - s ponosom priča Đurić i podseća da je upravo u ovoj zgradi službovao legendarni ministar poljoprivrede Kraljevine Jugoslavije Mehmed Spaho, ali i da je zgrada tokom Drugog svetskog rata korišćena i kao nemačka propaganda radio stanica:

"U podrumu ove zgrade su prethodnih godina pronalaženi različiti artefakti nacističke okupacije, kao što su sefovi i vrata od kovanog gvožđa sa kukastim krstovima, a čak postoji nepotvrđena priča da je u jednoj od podrumskih prostorija bila jedna vrsta gotske kapele!" 

Polako se bližilo vreme da ekipa Kurira napusti prostorije MSP, jer su ministru jedan za drugim na sastanak dolazila dvojica ambasadora najvećih svetskih sila.

 Kurir Politika / Jelena Pronić

 Đurić o NIS: