MINISTARKA ĐURĐEVIĆ STAMENKOVSKI ZA KURIR TELEVIZIJU: Blokaderi su složni samo kad nešto treba da se ruši - Padom podrške porasla je radikalizacija

Takozvani Akademski plenum predao je peticiju bez potpisa i ličnih podata s oko 1.500 imena, a u januaru, kada su iz istog korpusa sakupljani potpisi podrške za studente u blokadi, bilo ih je oko 5.000 njih.

Na ovu temu za Kurir televiziju govorili su profesor doktor Milan Petričković, Fakultet političkih nauka, Milica Đurđević Stamenovski, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Aleksandra Tomić, član predsedništva SNS-a.

- Kako je vreme prolazilo, manji deo studenata koji su se nazivali blokaderi nisu imali spremnost za održavanje energije i širenje slike u javnom mnjenju kako je u pitanju veliki broj studenata. Greška je što su studenti deljeni jer se u prvi plan stavljaju studenti blokaderi a to je manjina studenata u odnosu na veliki broj koji nije aktivan i sedi kući . kaže Petričković.

On dodaje da je plan da se održava energija i da se aktivnosti nastave u vidu slanja poruke javnom mnjenu da podrške ima.

Petričković kaže da deo nastavnog osoblja, ali i studenata, se povukao i blakada te da radikalna manjina nastavlja svoje aktivnosti.

- Neki su članovi nevladinih sektora, neki su produžena ruka politike opozicionih partija, ili nekih drugih interesnih grupa. Deo nastavnog osoblja zbog finansijskih udara se povlači, a neke kolege i postupaju sa moralnim kodeksom fakulteta jer vide katastrofalne posledice po univerzitet - kaže Petričković.

Đurđević Stamenovski navodi da su blokaderi u određenom momentu imali društvenu, ali ne i političku popularnost.

- To što su oni iza sebe u nekom trenutku imali neki broj ljudi ne znači da bi oni za njih glasali na izborima. To je kao kada ljudi vole nekoga kao pevača ili pevačicu, ali im ne bi dali svoj glas. Jako je dugačak put od popularnosti i simpatisanja do glasa na izborima. Potrebno je da kandidujete politiku - kaže ministarka.

Ministarka Đurđević Stamenovski tvrdi da su blokaderi sve vreme planirali da se angažuju politički ali su prvo pokušali da okupe ljude oko neke teme koja ih tišti, pa pošto 15. marta protest nije prošao po njihovim planovima, jer su bili neorganizovani i bez taktike, dodaje da je konfuzija koja je zavladala na taj dan posledica dešavanja dana pre:

- Njhove ćelije u Novom Sadu su raskrinkane jer su spremale građanski rat. Opadanjem entuzijazma je porasla radikalizacija. Tenzija, konfuzija, napetost i međusobne optužbe između opozicije i blokadera, jedni se od drugih peru i drže lekcije. Ako neko smatra da treba promeniti nešto u vlasti i dalje je svestan da ne želi promenu na gore - kaže Đurđević Stamenovski.

Ona dalje objašnjava da će izbori u Kosjeriću pokazati razliku između društvene i političke popularnosti:

- Postavlja se pitanje da li će se na toj studentskoj listi naći profesori ili studenti, kome bi dali da vodi državu? Ovde političke ponude nema, ni stava o najvažnijim nacionalnim pitanjima, šta je njihov stav prema KiM, šta prema Republici Srpskoj, ne govore svoj stav po pitanju ekonomije, međunarodnih relacija, sankcija Rusiji... Koketiraju sa Zagrebom, separatistima, prave turneje biciklima sa određenim međunarodnim adresama. Vi gospodo šest meseci tvrdite da predsednik nije nadležan za politička pitanja, jel Picula onda nadležan? Jurili su sopstveni rep i predali manjkavu peticiju, ne snalaze se u ovakvim procedurama jer sada ni sami ne znaju šta hoće i nemaju homogeni stav. Samo su složni da nešto treba rušiti, a kako graditi, kako zidati? To su pitanja na koja nemaju odgovor, a naš narod dobro zna da je lako srušiti, za to treba jedan dan, a za građenje treba mnogo duže - navodi ministarka.

Tomić navodi da peticija po načinu na koji je koncipirana pokazuje da oni ne žele izbore:

- Oni koriste rektorat da grade svoju politiku, a nepotpunom inicijativom se vidi da to ne žele. Oni su samo izvršavači radova svojih profesora koji su se organizovali. U petak je najavljena radikalizacija protesta u vidu terorističkih akata, zaustavljanje međunarodnih saobraćajnica i organizovanje zborova. To pokazuje da nema političke platforme, ali postoje radikalizam i podrška ljudi koji su nosioci antisrpske politike - tvrdi Tomić.

Ona kaže i da studenti sada ispituju profesore zbog procedure fromiranja liste, pa navodi da su zbog toga uloge zamenjene:

- Jedna institucija koja 215 godina funkcioniše sa svim svojim manama, vrlinama, krizama i izazovima, država ne sme da dozvoli rušenje ove institucije. Dobar je signal što je 59 fakutleta, od toga 10 sa beogradskog univerziteta podneli zahtev za hibridnu nastavu Ministarstvu prosvete - navodi Tomić.

Petričković kaže da od momenta kada je politika ušla na fakultet početkom blokada, što je suprotno zakonu, izazvana je vrsta pometnje:

- Odvijanje nastave i ispita i onoga zašto ta akademska zajednica postoji je obstruisano. Studenti koji sada uveliko treba da polažu ispite povezani su sa grupama za pritisak. Porazno je za univerzitet sa dugom tradicijom da nije tajna da ne postoji ispunjavanje osnovne dužnosti, ona prelazi u političko polje - kaže Petričković.

 - Sprečeni svojim jadima, mi ne možemo da se bavimo bitnim međunarodnim pitanjima. Naša zemlja svakodnevno trpi ogromne ekonomske posledice onoga što se dešava na ulici. Biće potrebno vreme da se te posledice uklone. Zaustavljene su investicije, potršnja je pala, ljudi štede jer se plaše. Porast primanja prati i porast potrošnje, ali ovde je obrnuta situacija - kaže Đurđević Stamenovski.

Ona navodi da ekonomske posledice osećamo i zbog ekonomske krize u Evropi, pa dodaje da će se ekonomske posledice sanirati.

- Najveći zločin koji je posledica eksperimenta je ono što su uradili deci i omladini. Srušili su sistem vrednosti. Biće potrebno mnogo vremena da se vrati rad, red i disciplina u školi, čak i ona deca koja su bila sklona poštovanju škole i predavača. Sami su poderali autoritet predavača. Đak više nema utisak da je profesor taj koji odlučuje - kaže Đurđević Stamenovski.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs