26 GODINA BEZ PRAVDE! Porodice kidnapovanih i nestalih sa Kosova: Ne smemo odustati od borbe za pravo na istinu

Porodice kidnapovanih i nestalih sa Kosova ne smeju odustati od borbe za pravo na istinu i pravdu koja im je 26 godina uskraćena, poručeno je danas na konferenciji „Traganje za nestalima i sećanje na žrtve neće prestati“.

- I dalje verujemo u nastavak dijaloga, da nestali bude prioritet između Beograda i Prištine uz podršku MKCK - naglasila je Tomanović.

Podsetila je da i srpske i albanske porodice više od 25 godina žive sa neizvesnošću i nepodnošljivim bolom.

- Žrva nema nacionalnost. Sve naše srpske i albanske porodice više od četvrt veka žive u neizvesnosti, nepodnošljivom bolu, u duhovnom uništenju brojnih članova porodice. Rezolucija 1244 je i dalje na snazi. I Evropa i svet imaju obavezu da sprovedu odredbe Rezolucije u potpunosti. Mir može biti zasnovan samo na istini i pravdi, a ne na sili - kazala je Tomanović.

Podsetila je da je pre 26 godina, nakon potpisivanja VTS u Kumanovu i donošenja Rezolucije 1244 u Savetu bezbednosti UN, garantovan mir svim zajednicama na Kosovu, a umesto toga „nastaju dani pakla i užasa, svakodnevna kidnapovanja, ubistva, zastrašivanja, proterivanja“.

- Privatna i državna imovina su ugroženi, vlasnici domova, stanova masovno su iseljavani silom i pretnjama, kuće i čitava sela spaljena, kulturni i verski spomenici uništavani - podsetila je Tomanović.

Posebno je apostrofirala situaciju u KBC Priština odakle su, bez ikakve reakcije međunarodne zajednice, kidnapovani i proterivani lekari i medicinsko osoblje.

- Masakr Srba, političkih Albanaca, Roma i ostalih vršeni su po nalozima vojne komande OVK naočigled Kfora. Nastaje period straha i beznađa za srpski narod - naglasila je ona.

Podsetila je da je tada proterano oko 250.000 Srba i drugih naroda koji ni 26 godina kasnije nisu vraćeni na Kosovo.

- Etničko čišćenje gradova i sela se i dalje nastavalja - precizirala je Tomanović.

Ona je kazala da nepoštovanjem Rezolucije 1244 SB UN „ne može doći do pomirenja“.

Član Radne grupe za nestala lica beogradske delegacije iz Komisije za nestale Vlade Srbije Suzana Matejić kazala je da je od 1999. do danas identifikovano manje od polovine ukupno nestalih Srba i Albanaca.

- Do danas je eshumirano, obdukovano i identifikovano 387 lica srpske i nealbanske nacionalnosti. Prema konsolidovanoj listi nestalih traži se još 568 Srba i nealbanaca, a 1.033 su albanske nacionalnosti. Znači, nakon oružanog sukoba na Kosovu identifikovano je manje od polovine ukupno nestalih Srba i Albanaca. Potraga za još 1.590 različitih nacionalnosti traje - kazala je Matejić.

Dodaje da je 2021. godine formirana posebna Radna grupa za proveru posmrtnih ostataka koji se nalaze u mrtvačnici u Prištini, ali da je tek u marta ove godine stigao poziv da stručnjaci iz Beograda dođu u Prištinu kako bi se krenulo u identifikaciju 354 posmrtnih ostataka koji se nalaze u mrtvačnici u Prištini.

-  Devedeset pet odsto porodica je dala krv za analizu. Dakle, uradili smo sve što je do nas da bi smo ušli u vrlo izazovan stručan posao. Ali, od 2021. godine i kada smo se žestoko borili da odmah krenemo u proces, tek u martu smo pozvani da budemo pozvani u mrtvačnicu u Prištini da bi nam rekli šta su uradili. To je veliki iskorak - rekla je Matejić.

Dodala je da se prikuplja sva dokumentacija kako bi se sa kolegama iz Prištine „razrešila misterija mrtvačnice iz Prištine“.

Državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Đorđe Todorov kazao je da ovo ministarstvo oformiro radnu grupu koja će da izradi sveobuhvatni zakon koji se bavi pitanjem kidnapovanih i nestalih koji bi trebalo da stupi na snagu sledeće godine.

- To je prvi put da država na ovaj način reguliše pitanje nestalih - kazao je Todorov.

Precizirao je da će se ustanoviti trajni mehanizam za traganje i podršku porodicama, ali i da će prvi put zakonski biti priznat status nestalih lica.

- Država preuzima aktivnu ulogu u traženju. Nije ništa više prepušteno porodicama. To je do sada najvažniji korak u spajanju prava i pravde za žrtve - naveo je Todorov.

Predsednica Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, poginulih i ubijenih lica na području bivše Jugoslavije Mirjana Božin upitala je ko je odgovarao za počinjene zločine, apostrofirajući pre svega međunarodnu zajednicu.

- Postavljala je oružane snage da bi se uspostavljao mir, ali u njihovom prisustvu zločini su se nastavljali pojačanim intenzitetom. Kako niko nije odgovarao za propuste međunarodne zajednice - navela je Božin.

Dodala je da je ključni problem što se potpisani protokoli i deklaracije u svim državama bivše Jugoslavije ne primenjuju.

- Zvaničnici u svojim susretima ističu da je to prioritetno pitanje, ali u praksi to nije tako. Tako je poslednje 34 godine - naglasila je Božić.

Dodala je da mnogim državama bivše Jugoslavije odgovara da se o ovoj temi ne govori.

- Rezolucija 1244 je imala istu sudbinu drugih koje su donete u SB UN. Oni koji su je donosili nisu imali nameru da je poštuju. Tek kada se reši sudbina nestalih tada može doći do pomirenja naroda bivše Jugoslavije - istakla je Božić.

Na konferenciji je potpisan Memorandum o međusobnoj saradnji srodnih udruženja porodica nestalih lica u Srbiji i Memorijalnog centra Republike Srpske.

- U ratovima na prostoru bivše Jugoslavije stradalo je 50.000 Srba. Najveći broj u Republici Srpskoj, 30.000. Zbog toga imamo obavezu da zabeležimo sećanja, svedočanstva svih porodica ubijenih i nestalih. Zato je potrebna zajednička digitalna baza srpskih žrtava kako bismo našoj deci ostavili ’bedem’ o srpskoj istoriji i istorijskim činjenicama, a protiv istorijskog revizionizma. Očekujemo da će ta baza biti završena do kraja ove ili početka sledeće godine - kazao je direktor Javne ustanove Memorijalnog centra Republike Srpske Denis Bojić.

Kurir Politika/Kosovo online