Režija me je učinila boljim glumcem Fredi Hajmor o finalu serije "Dobri doktor"

Već sedam sezona Fredi Hajmor tumači jednog od najvoljenijih televizijskih junaka današnjice - doktora Šona Marfija, mladog hirurga sa autizmom i sindromom savanta. Uoči nove, ujedno i poslednje sezone serije "Dobri doktor" na kanalu Star lajf (Star Life), britanski glumac govori za TV Ekran o razvoju lika, njegovom odnosu prema ulozi, izazovima iza kamere i važnim lekcijama koje je i sam naučio od Šona.

Tango nerava između njegove briljantnosti i ranjivosti uvek je vodio igru u neočekivanom pravcu. Da li je teško održati taj balans?

- To je svakako jedan od najvećih izazova. Važno mi je da Šon ne bude idealizovan kao genije, već da ga pokažemo kao stvarnog čoveka sa složenim osećanjima. Njegova ranjivost ga čini snažnijim, a njegova genijalnost nije tu da ga "spase", već je deo njegove borbe. Taj kontrast mi je uvek bio dragocen. Od početka serije nisam želeo da Šon bude žaljen zbog svoje slabosti, jer to ne bi bila istina o stvarnoj borbi ljudi koji žive s njegovim problemom. Istina je da je okruženje često nemilosrdno prema onima čije nedostatke ne razumeju. U takvim situacijama čovek je čoveku vuk i spreman je na sve osim da ga razume.

Serija dotiče mnoge društvene i medicinske teme. Da li vas je neka epizoda posebno emotivno pogodila?

- Bilo ih je mnogo. Jedna od scena koja me je najviše dotakla je razgovor Šona s pacijentkinjom sa autizmom. To je bio tih, jednostavan trenutak, ali je nosio ogromnu snagu. Tada sam shvatio koliko mnogo serija znači ljudima koji se prvi put osećaju viđeno.

Koliko vam je Šon ušao pod kožu tokom ovih godina?

- Iskreno, mnogo. Nekada se uhvatim kako u svakodnevnim situacijama razmišljam: "Kako bi Šon reagovao?" On me je naučio da usporim, da slušam, da ne podrazumevam da svi ljudi osećaju i komuniciraju na isti način. Na mnogo načina, postao je deo mene.

Režirali ste više epizoda serije. Kako je to iskustvo uticalo na vas kao glumca?

- To mi je otvorilo potpuno novi pogled na proces stvaranja serije. Kao režiser, morate razmišljati o svemu - ritmu, tonu, atmosferi. Reč je o veoma intenzivnom radu, ali mi je to pomoglo da razumem i svoju ulogu iz šire perspektive. Verujem da me je to učinilo i boljim glumcem.

Kako se opuštate van seta? Da li vam je serija promenila pogled na svakodnevni život?

- Volim da putujem, da pišem, da budem u prirodi. A serija me jeste promenila - danas više cenim tišinu, prisutnost u trenutku koji se neće ponoviti, one sitnice koje ranije možda ne bih ni primetio. Gluma te često uči da budeš pažljiviji posmatrač, a Šon me tome stalno vraća.

U eri kada serije retko traju više od nekoliko sezona, "Dobri doktor" je došao do sedme. U čemu je tajna?

- Verujem da je razlog jednostavan - ljudi se vezuju za Šona. On je neobičan heroj, iskren do kraja, bez kalkulacije. U svetu koji je često pun maski, on je brutalno iskren i ranjiv - i mislim da je publika gladna upravo toga.

Ova sezona donosi i oproštaj - kraj serije je zvanično potvrđen. Kako se nosite s tim?

- Neću da krijem - bilo je emotivno. Teško je oprostiti se s likom koji je toliko dugo bio deo mog svakodnevnog života. Snimanje poslednjih scena bilo je ispunjeno zahvalnošću, ali i tugom. Bilo je trenutaka tišine na setu koji su govorili više od reči. U jednom trenu sam pomislio: "Ovo nije samo kraj serije - ovo je kraj jedne ere mog života." Ali mislim da smo Šonu dali dostojanstven oproštaj.

Šta će vam najviše nedostajati u vezi sa Šonom?

- Njegova iskrenost. I njegova sposobnost da stvari vidi jasno, bez filtera koje mi ostali koristimo da bismo se uklopili. Ta vrsta čistote u razmišljanju me je često inspirisala i u privatnom životu. I, naravno, ljudi s kojima sam radio - ova ekipa je bila porodica.

Kurir.rs/  Nikola Dražević