Stefana ostavila sve i otišla u Tanzaniju: Udala se za Afrikanca i rodila mu sina, žive u plemenskoj zajednici, a on može da ima više žena

Stefana Fuks je u Tanzaniju stigla 2010. godine kao volonterka u organizaciji za zaštitu prirode. Tada joj je plan bio da ostane samo šest meseci – ali to je ubrzo palo u vodu. Umesto povratka u Nemačku, ona ostaje godinu dana, savladava svahili i kreće u sledeću avanturu koja ju je odvela do Mafijaškog ostrva, gde joj sudbina dovodi Sokoinea – muškarca iz Masai plemena.

"Ako nešto odlučim, niko me ne može zaustaviti", kaže Stefana.

A imala je samo 24 godine kada je donela tu odluku, hrabra i vođena srcem. Pre 9 godina dobila je i sina Janika.

Prvi susret sa plemenskom porodicom

Kao svaka devojka koja upoznaje roditelje svog partnera, i Stefana je bila nervozna. Samo što su u njenom slučaju to bili mama, tata, baka, deda, desetine rođaka i – cela zajednica.

"Ukupno ih je bilo dvadeset! Došli su i komšije i prijatelji. Bilo je napeto, ali su me svi primili raširenih ruku. Ljudi u Tanzaniji su topli, a Masai posebno velikodušni", priznaje.

U njihovom domaćinstvu danas živi i muževa sestra sa decom, nakon što je ostala udovica. Život nije uvek bio lak – tokom velike suše izgubili su stoku. Tada je Stefana odlučila da se izbori. Otvorila je Instagram stranicu i počela da pravi hvatače snova i ukrase inspirisane Masai tradicijom. Kreativnost joj je postala spas.

Život u poligamnom društvu

U Masai kulturi, muškarac može imati više žena – i za mnoge žene to nije teret, već olakšanje. Zajednički život donosi zajednički rad i manje obaveza. Kuvanje, donošenje vode, briga o deci – sve se deli.

"Mnoge žene to vide kao radost. Jer kada vas je više, sve je lakše", kaže Stefana i dodaje da je njen muž odbio ženu koju mu je otac doveo – želeo je sam da bira. To je izazvalo tenziju u porodici, ali se kasnije sve smirilo kada je otac upoznao Stefanu.

I dok žene rade gotovo sve kućne poslove, muškarci u plemenu imaju tradicionalno važnu ulogu: bili su ratnici i zaštitnici, a danas još uvek brinu o bezbednosti zajednice. Oni takođe kolju stoku – što je ženama zabranjeno da gledaju.

Stefana danas ima i svoje koze, a zajedno sa mužem poseduje i magarce. Tačan broj, kaže, ne zna – jer u Masai kulturi nije uobičajeno brojati stoku. Veruje se da to donosi nesreću, a ona, iako strankinja, poštuje lokalne običaje.

"Šta je za tebe sreća?"

Stefana danas živi život koji se retko ko usuđuje da zamisli. Izabrala je ljubav, zajednicu, potpuno drugačiji pogled na svet.

I iako je sve počelo kao volontiranje, završilo se kao neobična životna bajka koja dokazuje – ljubav ne zna za granice, boje, ni tradicije. Samo za osećaj pripadanja. A Stefana danas pripada – baš tamo gde je neko možda najmanje očekivao.

"Pitala sam svoju svekrvu iz Masai plemena šta za nju predstavlja sreću. Odgovorila mi je: njenih osmoro dece, njene koze i krave, njena porodica i sve ono što su zajedno izgradili tokom godina. A šta je za tebe sreća? Posao koji ti donosi mnogo novca? Automobil zbog kog te kolege gledaju sa divljenjem? Mogućnost da nekoliko puta godišnje odeš na odmor? Naše definicije zavise od sveta u kojem živimo. A na ovoj planeti postoji mnogo različitih svetova. To je možda i najvažnija lekcija koju sam naučila za 12 godina života sa Masai plemenom. U zapadnom svetu učeni smo da moramo raditi do iznemoglosti da bismo zaradili dovoljno, da bismo imali udoban život, da bismo – navodno – bili srećni", kaže Stefana i dodaje:

"Ali... šta uopšte znači "dovoljno"? Šta znači "udobno"? I šta zapravo znači "biti srećan"? Dve godine svog života provela sam živeći u šatoru. I to mi je bilo dovoljno. Imala sam sve što mi treba – i bila sam srećnija nego ikada. Danas živim u kući od blata, a moja sreća i dalje traje. Kako uopšte da nađeš vremena da budeš srećan ako radiš 50 sati nedeljno? Masai nemaju mnogo materijalnog. Ne poseduju mnogo toga. Ali oni znaju šta znači biti srećan. Znaju da sreća počinje zahvalnošću – za ono što imaš. A sve kreće od jedne jednostavne stvari: da svakog dana imaš dovoljno hrane. Možda je istina ono što se često kaže – što više imaš, to više želiš. A što više želiš, to si nesrećniji. Moja sreća leži u tome da budem od koristi drugim ljudima. I za to mi nisu potrebne stvari. Potrebni su mi samo srce, glava i dve zdrave ruke – da bih mogla da napišem ove reči, za tebe koji ih sada čitaš", istakla je Stefana u opisu jednog svog posta na Instagramu.

(Kurir.rs/ Žena)

Bonus video: Moguć veliki sukob u Africi